Diogenov klub

Diogenov klub je fiktivni klub džentlmena koji je izmislio Artur Konan Dojl i pomenuo ga u nekoliko priča o Šerloku Holmsu, ponajviše u `Grčkom tumaču`. Izgleda da je klub dobio ime po Diogenu, ciniku (iako to u originalnom tekstu nije objašnjeno), a čiji je suosnivač bio Šerlokov brat Majkroft Holms.

U delu kaže ovako:

`Znate, ima mnogo ljudi u Londonu koji, neki zbog povučenosti, neki zbog mizantropskih sklonosti, nemaju želju za sedenjem u društvu. Ipak ne gledaju sa prezirom udobne fotelje i periodičnu štampu. Klub Diogen je nastao zbog njihovih potreba i sada ga čine samotnjaci i najnedruštveniji ljudi u gradu. Ni jednom članu nije dozvoljeno da drugima odvlači pažnju ili ih na bilo koji način uznemirava. Sigurni, u `Sobi stranaca` gde je svaki razgovor zabranjen u bilo kakvoom obliku, a tri povrede takvog reda dođu li do odbora, za sobom povlače isključenje brbljavca iz kluba. Moj brat je jedan od osnivača i tamo sam našao vrlo mirnu atmosferu.`

(preuzeto sa:

http://gaelart.blogspot.com/2009/02/thinking-spaces.html)

I dalje smo tu...

Druženja su i dalje aktuelna, mada ne u pravilnim razmacima - što se po blogu baš i ne vidi. Leto i rana jesen su protekli u prijatnim druženjima na `Vesinom` splavu na levoj obali Save. Nekad uz komarce, a nekada uz vetrić - ali obavezno uz raspoloživa svetla i tamna piva.

Svaki susret je bio obeležen i temama koje sa lulama nisu imale zajedničkih tačaka. Okosnica svih priča su svakako hedonističke teme - od proste kuhinje pa do somelijerskih zapažanja članova koji svoja iskustva nesebično dele sa drugima. Neretko se stizalo do politike, ali uvek uz filantropski osvrt na sva bivša i buduća događanja.

Istorija je naravno uvek prisutna, što je pojačalo naše žaljenje da u martu mesecu, našom nemarnošću, nismo adekvatno obeležili važan istorijski događaj - 70 godina osnivanja prvog beogradskog kluba pušača lule.

O tome svedoči Ranka Gašić, u svojoj knjizi "Beograd u hodu ka Evropi - kulturni uticaji Britanije i Nemačke na beogradsku elitu između dva svetska rata"

"...U proleće 1939. u Beogradu je osnovan "Windsor Club", klub pušača lule, prvi takav klub na Balkanu. Nazvan je po vojvodi od Vindzora, bivšem kralju Edvardu VIII, koji je upoznao lokalno stanovništvo sa ovim običajem za vreme putovanja po Dalmaciji 1937. godine. Prvi sastanak kluba održan je 4. marta 1939, a predsednik je bio bivši oficir, pukovnik Vojislav Todorović. Klub je osnovan pošto je državni monopol dozvolio uvoz duvana za lule, koji je do tada nabavljan od engleskih turista. Kao u svim muškim klubovima u Engleskoj, žene su bile isključene iz članstva... "

Da podsetimo - lule su se pušile i pre tog vremena, ali je izbor duvana blendova duvana bio praktično nikakav. Pušilo se šta se imalo i u čemu se moglo - čak i pre nego što je početkom 19. veka proteran u beogradsko naselje Palilula. Duvan se gajio širom zemlje i nije se mnogo vodilo računa o postojanju i mešanju raznih vrsta lulaških duvana. Beogradski "Windsor Club" je očigledno imao plemenitu nameru da pušače lula uvede u sve tajne i kulturu rafiniranog poznavanja i pušenja lulaškog duvana.

Nadamo se da ćemo sledeće godine uspeti da obeležimo ne tako jubilarnu 71. godišnjicu, kao i međunarodni dan pušača lule 20. februara.

Drugi sastanak

Klub je 28. decembara održao i svoj drugi sastanak, sada već po tradiciji u podrumu Rektorata. Četiri člana su provela zanimljivo matine druženje.

Kao što se i očekivalo, najviše se pričalo o duvanima i lulama ali su i druge hedonističke teme bile dotaknute.

Pričalo se i o aromaticima i latakijama, uz puno uvažavanje ukusa i afiniteta svakog pušača.

Pušači lule, osim lule, imaju i mnoge druge zajedničke teme, bez obzira na njihovo profesionalno zanimanje.

Osnivačka skupština

Juče, 21. decembra 2008. u Beogradu,

održan je prvi sastanak i osnivačka skupštuna
Kluba pušača i ljubitelja lule.

Lula

Ukoliko ste pušač lule - bilo redovan, bilo povremen; a svoja znanja želite da upotpunite ili da podelite sa onima koji misle slično, budite slobodni da informacije potražite na priloženim linkovima.

Kultura pušenja lule ima svoja pravila i svoje norme, kako u ophođenju prema luli i duvanima - tako i prema sagovornicima. Uvažavanje “alata“ za pušenje, jednako je važno kao i uvažavanje ljudi. Dobro je da su te osobine još uvek sačuvane u lulaškom svetu.

Pušenje lule je pre svega zadovoljstvo, onda stanje svesti, a na kraju i dobra podloga za prijatno druženje uz hladan dim.

Ukoliko imate neko pitanje, možete nam poslati mail ili ostaviti komentar.